Dubrovnik
Napokon san se vratia iz Danske 10.6. nakon jako dugo vrimena. Kad san se vratia doma, cilj je bia malo odmorit se i proputovat Hrvatsku šta više mogu. Cilu prošlu godinu san putova po Europi i jako često san razmišlja o mojoj najlipšoj i najdražoj domovini. I nakon par dana smo se Anotnio i ja dogovorili za neko putovanje, nismo znali di bi, na Plitvice ili u Dubrovnik, no studenti ko studenti, upa je u prvi plan Dubrovnik, jebiga, jeftinij je... Subota je jutro, jedva san iziša iz kreveta, spor ko puž molin mater da mi složi neku sendvu za put. Popija san nes od čokolade, smaza dvi fete Lino Lade i iziša na stanicu. WW Lupo, u 7 i 5 čipo, ko Švicarski sat stoji upaljen na stanici i čeka. Anotnio i ja odlazimo po Mariju i Mateu u Solin i krećemo na put do Dubrovnika. Vozač i DJ u jednon i suvozač, ekspert za sve kamere u Dalmaciji, simbioza nas dva ka raka i moruzgve, a njih dvi iza nisan ni čua iskreno, radio trešti, kroz prozor vitar, osjeća san se ka gluva Mare. Došli smo u Ploče