Aalborg, 16 je sati, nekakvo glupo vrime je vani, nije ladno, nije toplo, oblači se. Honza je taman doša sa faksa i nakon 3 dana konstantnog pijenja, jedino šta mu je na pameti je zaleć i ne dizat se do sutra. Međutim, kakav bi ja to bija prijatelj da san ga pustija da to i učini, ma nema brate, neš ležat! Idemo na noge do željezničke stanice, odakle ću uzet feratu i lagano do aerodroma, a ko je vidia spavat, u 20ima. Ništa, šetamo nas dva, njemu se neda, vuče se, ali opet ide, jebiga, žaj mu je šta iden ća.
Sidamo na klupu, on mrtav, ja pun energije, jedva čekan napustit mračni, oblačni, tužni danski ambijent i zaputit se u toplije i sunčanije Europske krajeve. Ferata je došla, mi se pozdravili i ja san otiša do aerodroma.
Letija san Aalborg - Copenhagen avionon, brz let od nekih 40ak minuti, proša je skroz okej, ima san oba mista za sebe.
U Copenhagenu san ima 3 sata presjedanja do idućeg leta, iskoristija san to vrime maksimalno, popriča san na video s materon, nakon 3 dana šta se nismo čuli, jer eto, jebiga, tribalo je nadoknadit 2 tjedna izbijanja iz Danske. I nakon toga san ima razgovor od jedno uru ipo sa šefon s prakse, koji je proša odlično. Vrime je proletilo, mora san prikinit poziv i ić na ukrcaj. A ispri aviona more ljudi, ni sam ne znankako ćemo svi stat unutra. Već san malo nadrkan, jer let traje dobra 3 ipo sata.
Prolazin kontrolu karte i stojimo u nekom među prostoru, Danci dolaze sa 2 pasa za kontrolu droge. Pasi ne kontroliraju ništa, skakuću okolo, igraju se, ovi odustali od toga i počeli in bacat neki balun po aerodromu, nasta je opći metež, ova dva skaču, luduju, trče, nebi da su na livadi. Top.
U avionu san za Porto, avion je pun ko šipak, do mene sidi jedna Dankinja, između nas misto prostora, aj fala Bogu ne moran se stiskat. U cilon avionu su bila još možda 4 slobodna mista i kako je ona putovala s nekon svojon ekipon, primisti se lipo ona kod njih. Čin se digla, nisan čeka ni da stvari pokupi, ispružija se priko 3 sidala i aj ća. Tako san si sa jednin drskin potezon osigura 3 sideća mista u avionu. Let je bia miran, bez turbulencija, malo san gleda kroz prozor, malo spava, malo gleda seriju, najbolji i najzanimljivij dio puta mi je bia kad smo priletili Pariz. Eiffelov toranj se vidija sa, ako se dobro sićan 11.270 metri, možda san zabuca, ima san sluše.
Prva slika je Pariz sa zaokruženin tornjen, a druga je Pariz u pokretu, ali je nažalost mutna slika jer nisan stiga fiksirat mobitel. Dok san ja skužia di san i šta san, ode Pariz u pozadinu.
Sletili smo u Porto i već je bilo dosta kasno navečer, 23:45 a zadnji vlak s aerodroma je iša u ponoć. Užurbani hod kroz aerodrom, u glavi je već da nema šanse da stignen na vlak, jer ipak triban nekome valjda pokazat taj čuveni covid-19 negativni test. Međutim, ništa, green pass, samo prođeš, nikakve granice, nikakve kontrole, ništa. Niko živ mene nije pita negativan test od Danske do Portugala. Top aj, stiga san na vlak, sidin u hoodici u vlaku, vruće mi je, a neda mi se skidat. Eh da, u Danskoj se maske ne nose više nigdi, nisu obavezne, samo avion i aerodrom, jer je to kao međunarodni prostor, a u Portugalu bome jesu i to mi je bila promjena, opet. Izlazimo iz vlaka na glavnoj stanici u gradu, bookira san hostel skroz blizu. Ponoć ipo je, vani je počela kiša, toplo je, ali kiša. Šetam po gradu laganini uzbrdo do hostela, prvo šta zamjećujen je da grad živi po noći, kafići otvoreni, ljudi side, piju, zajebaju se. Južnjački menatlitet. Ulicama kojima prolazin, gledan i odma primjećujen drukčij stil gradnje od svega šta san dosad vidia. Vuče me itekako na južnu Ameriku, a opet s druge strane i na Europu, noć je, umoran san. Ulazin u hostel, najbolji u kojem san ikad bia u životu, gostoprimstvo na nivou, recepcionar iz Brazila, voljan maksimalno pomoć, objašnjava mi stvari, odvea me u sobu, pokaza sve di šta i onda san otiša leć. Dižen se ujutro prvi, razmišljan da ipak nemam puno vremena prvi dan koji ću bit u Portu i da se treba iskoristit i vidit šta više. Marendajen u hostelu i nakon toga torba na leđa i ajmo!
Uzea san kartu od recepcionara i zaokružija di i šta želin vidit prvi dan svog boravka u Portu. Nisan veliki ljubitelj google karata, često neke stvari koje su tamo prikazane su krivo prikazane, ne daju stvarnu sliku i udaljenost, pa čin god i di god mi se ukaže prilika za staron papirnaton karton, odma je uziman. Tako san isplanira da ću prvo ić u gornji dio Porta, do parka i onda u kvart Boavista posjetit nogometni stadion istoimenog kluba. Šetan po ulicama i iman isti doživljaj ka i dan prije, sve je neobično, imaju pločice šta mi ih ima baba u kupatilu po zgradi. Sviđa mi se ideja, po zgradama, Crkvama, hotelima, pa čak i po parku ih imaju!
Dole livo na slici je neka Crkva na koju san naletija odma nakon šta san iziša iz hostela, okružena velikin modernim zgradama, ona onako stoji sama, nekako u svom vlastitom stilu, opire se današnjim normama i standardima građenja. Prva misao je da je ne pripadna tu, pa onda razmisliš, vidiš da je starija od ovih zgrada i da su ubiti one ne pripadne tu, a ne umjetnička Crkva, sagrađena pitaj Boga kad.
Šetam po gradu, oko 9 sati je ujutro, usporen grad, nema nešto pretjerano ljudi vani, to šta i je vani tek otvara kafiće, dućane i pekare. Toplo je i u zraku se osjeća dosta vlage, oblačno je, ali su obični bijeli oblaci i ne izgleda koda će kiša. Šetam uzbrdo, nizbrdo, u Portu nema ravnog dijela grada, osim rijeke, ali dobro, daleko san ja od tamo! Ne očekujem kišu, no na moje izenađenje, nebo se otvorilo i došli su sivi oblaci. Međutim, sivilu i kiši odupiru se šarene zgrade Porta, tako da ta kiša ni malo ne kvari ugođaj, lokalci se sakrivaju, trče u tek otvorene kafiće, a ja onako lagan, šeširić na glavi, torba na leđima i šetnjica.
Šetam dalje ulicom i prizor me iznenadio, u sred Porta stoji komunistički stil gradnje, ostajem blago zatečen, jer Portugal, bar prema mojim saznanjima nije nikada imao komunizam, to jest u zadnjih 100 godina, kada se taj stil političke vladavine odrazio i na stil gradnje, kulturu itd. Međutim gledam malo bolje, a dno zgrade ima motive srpa i čekića. Stojim zbunjen i pokušavam saznati, odakle ovakva zgrada u Portu, osjećaj je kao da sam u nekoj zemlji bivšeg Sovjetskog Saveza.
Na kraju sam saznao da u Portugalu u zadnje vrijeme jača lijeva politička orjentacija i da zbog toga imaju mnogo komunističkih znakova po ulicama, na plakatima, zastavama...
Neka raznolikosti, ostavljam komunizam iza sebe, šetam dalje i niti 100 metara dalje totalna suprotnost, osjećam se kao da sam u Kolumbiji u gostima kod Pabla Escobara. Ogromna vila, ograda od 3 metra oko nje, ogromna okućnica, zelenilo i palme. Kakva promjena u 100 metara!
Zanimljivi stilovi gradnje i promjene u ovom Portugalu, to jest u Portu bar, ostatak još nisan ni vidia. Tražin staj stadion Boaviste, triba bi bit odma tu negdi iza kuće, jedino šta vidin je ogroman zid od 70 metara visine koji mi izgleda ko neka parking garaža ili pregrada između visinske razlike u gradu. Šetam malo dalje, kad skužin to je stadion... Vanjština stadiona je toliko lošeg izgleda, da kad neko kaže da u Hrvatskoj imamo sramotne stadione, pomislin da su Hrvatski prvoligaški stadioni razinu iznad ovoga.
Dolazim ispred ulaza, koji ajde, koliko toliko i izgleda reprezentativno, može proć. Vidim da je ulaz za službenike otvoren te da recepcija kluba radi, mislin u sebi iden ja pitat da vidin stadion iznutra. Dolazin do šaltera i neka mlađa cura mi govori da ona ne zna baš pričat engleski i da ja samo uđen unutra i da ću srest već nekoga koga mogu pitat. Ja već u sebi mislin, vraga ću ja ikoga pitat iden ja uć, pa šta bude. Međutin zajeba san se, staja je neki zaštitar unutra u hodniku, pozdravija me i ja san ga odma pita jel smin unutra, da san iz Hrvatske, bla bla, da studiran sport i tako to. Reka je da može i da će me on rado osobno provest besplatno po stadionu, međutin da dođen u 2-3 popodne, jer eto sad oni imaju trening do 1 i niko ne smi unutra osin osoblja kluba. Bia je više nego fer i korektan, zahvalija san mu se i otiša od stadiona.
Od stadiona san odlučia ić prema centru grada, nema smisla ić više prema gore, izgubit ću vrime, a neću ništa vidit. U međuvremenu je stala kiša i vrime se je opet razvedrilo. Šetan prema gradu i nekom parku kojega san vidia na karti da bi moga izgledat obećavajuće. U šetnji do parka san vidia novi dio grada, koji me nije nešto pretjerano oduševia, pa slike od toga neću niti stavljat. Doša san i do tog parka nakon jedno 20 minuti šetnje i skužia da su u Portugalu maske obavezne i vanka, dok se šeta po ulici. Međutin, ja je iskreno nisan nosija, dokazano je da maske ne štite od covid-19 virusa, pa jebat ga, nisan tolika pegula skupit to sranje u Portu. Park je prostran i velik, a ako se popne na neku građevinu u parku vidi se cili grad, naravno to se dobro plaća, pa san ja to vješto izbjega, a plus opet se je i počelo oblačit, pa i nije bilo nekog smisla plaćat.
Spuštan se malo ispod parka i prvi put vidin drugu stranu Porta, zanimljiva je, jer nema nešto građevina i nije baš naseljena, a klima i priroda je izgledom tropska.
Šetam dalje uz rijeku koja protječe kroz Porto, koja se inače zove Douro, a kako je Atlantski ocean jako blizu, ja san bia uvjeren da je to more, međutim lokalci su mi ukazali na grešku i na tome im hvala!
Od tu san šeta put UNESCO-vog dijela centra grada, inače Porto ima puno, puno zelenila i jako puno parkova, ne znan zašto ni kako, no to mi uvik upadne u oko na putovanjima, biće zato šta ih Split nema puno.
Igreja do Carmo je bila iduća destinacija, Crkva s prednje strane ima miljun detalja, iz kamena je napravljena, dosta Europski stil gradnje, međutim kad se pogleda sa strane, opet mozaik pločica, fantastična Crkva izgledom, jedna od boljih građevina u Portu.
Fasciniran san i zadovoljan Porton za sada, a tek je 11 ujutro, u dvi ure san vidija masu, smočila me kiša jedno 2-3 puta, nisan ni sam siguran, ali je toplo i počele su mi sviđat ove pločice iz kupatila.
Oko Crkve ima masu toga, restorana, kafića, park, fontana, muzej, vijećnica... Ja šetam dalje do najpoznatijeg tornja u Portu, koji je udaljen 2-3 minute hoda.
Iman osjećaj da san u Južnoj Americi, slika doli desno.
E i sad san tu negdi pustia kartu i samo iša dalje po osjećaju di san vidija da mi se nešto sviđa i di mi je nešto zapelo za oko tu bi i krenija. Tako san od ovoga tornja otiša malo livo, skrenija dole desno kraj Crkve i ispod toga je vidilica na grad. Kako prepoznat južnjačku zemlju, e sad, pazi ovo. Vidilica, divilji ulaz, blato po podu, nema uređenja, smeće od hrane i pića okolo, ugođaj i ambijent na razini. Samo san sta, pogleda i onako Spl'ckin razmišljanjen slegnija ramena i nije moj problem, neko drugi će to rišit. Namistija san se za sliku ko i svaki turist, turnija mobitel nekin Nizozemcima da me slikaju, nasmija se i pravija da ne vidin smeće, a jebiga, mogu i ja bit licemjer za sliku... (i koje skužija skužija je šta san odi tia reć)
Šetan dalje, ponovo san ispod tornja, samo sad na desnu stranu i ova ulica me oduševila, jer u potpunosti pokazje kakav je Porto, na vrhu si, onda te čeka nizba, pa te onda opet čeka neka uzba, pa non stop gore, dole. Uglavnon, tu na dnu doli, di su se auti nakrčkali kraj semafora, e tu s live strane je pravi veliki Europski trg, inače in je tu i gradska vijećnica, međutin neki su radovi pa slika nije ispala nešto sad top, topova, pa mi se neda turat odi. E sad kad ideš tu gori uzbrdo, je najstarija Crkva u Portu i tamo gori negdi desno, isto uzbrdo je Katedrala, ali otom potom, amo redon! Btw odi san se skoro prosuja niza skale, jer san gleda di nisan triba...
Evo me nekih 10ak minuti kasnije na drugoj strani, uzbrdice, podno najstarije Crkve u Portu. Neman sliku Crkve, samo video, a već poučen iskustvon videa ne rade na blogu, zašto, to ne znam. Od tu san krenija do Katedrale u Portu, jer san tia vidit i to prije nego šta se odmorin negdi, već je postalo vruće i podne je. Ljudi su po ulicama, ima dosta turista, šetan laganini, prolazin, e sad, ne znan šta je to točno, ali tu je bilo dosta beskućnika koji su svoje improvizirane krevete i šatore nadovezali na tu zgradu, nisan previše obraća pozornost na njih, a ni oni na mene. Svak neki svoj đir, ne prose, samo čitaju knjige i leže, svaka čast!
Desna slika je pogled od ispod katedrale na grad, slika ko slika nije impresivna, ali se na njoj baš lipo može vidit ta mišanca utjecaja na ovaj grad. Tamo livo di se vidi onaj zvonik, e tu je ta vidilica sa blaton, a desno di je onaj toranj, od tu je slikana gornja slika sa uzbama i nizbama Porta.
Katedrala u Portu, masivna, velika i na prvu, vidi ti to, nema pločica, aj fala Bogu. Nije, nije, zajebali ste se, ima pločice, samo šta su sastrane, pa se sprida ne vidi, u lukovima od Katedrale su smistili mozaike od pločica.
A di sad?
Sad zanimljivost, Porto je grad na dvi etaže, znan da ovo sad zvuči ka koji kukac, kakve dvi etaže jebate? Ali je da, kad se ide od Katedrale šeta se mostom na drugu stranu, gornjom etažom mosta, di idu vlakov i pješaci, a kad se vraća s druge strane uz rijeku, na stranu starog Porta, onda se ide donjom stranom, di idu auti i pješaci, bar san ja tako proša, redosljed prelaska može bit i obrnut.
Prelaskom na drugu stranu san se naša u najlipšem parku u Portu, osobno, manji je park, ali dosta lip, raznolik i gleda na cili grad. Tu san se zavalija i odmorija nakratko, jedno 10 minuti, uživa san u suncu, upija zrake i upija san vibru grada. Sliku nećete dobit, jer je najlipši park u kojen san bia, uživa san i nije mi se uopće dalo vadit mobitel, pa eto u tu svrhu, zaletite se do Porta vidit taj park i uživat u njemu i pogledu na grad, ps. kupite jednu pivicu Super Bock, ja san se zajeba, pija san vodu.
Onda san otiša u đir sa žičaron, jer san tia vidit grad iz te perspektive i definitivno se isplatilo. Jedan smjer sa žičaron je 9 eura, ja san se samo spušta. Ugodna vožnja traje negdi 4-5 minuta, pogled je predivan, a da, ko se boji, preživit će, vitar ne puše baš sad pre jako, samo malo, ipak se miša vitar rijeke i Atlantskog oceana. Ništa strašno, pogotovo kad maknete misli i uživate u pogledu.
Nakon šta san se spustija dole, otiša san na probavanje vina, mislin ko to dođe u Porto i ne proba vino u gradu vina, bija bi debil. Proba san crno, bilo je vrhunsko.
Sija san uz rijeku, odmorija se i pogleda diću dalje i di ću ić jist, već san ogladnija, priša san opet na prvotnu stranu Porta, prošeta uz rijeku i vidia da su cijene, blago je reć, iznad mog budžeta. Pizza 16 eura, piva 4 znači nekih 20 eura za pojist. Onda san ko svaki glupi turist, nisan ponosan na ovo, ali jebiga otiša jist u meka, ali aj nema veze, skužia san da se u meka u Portugalu može naručit piva, pa san osta oduševljen. Pošto san već bia dobrano gladan, zamjetia san par stvari, poslika ih i otiša jist. Pa evo i par nasumičnih slika sa "Riječne Rive Porta".
Pojia san i nastavija san se gubit po ulicama Porta, nisan zna di bi, šta bi, većinu toga san vidija, e pa san odlučia otić do onog Europskog trga, šta san reka da su radovi gori, na onoj uzbrdici. Eto ti ga na, tako ja pun nakon ručka, ako se to može nazvat ručkon, šetan uzbrdo, 2ipo ure popodne, sunce me prži, torba na leđima ima 16 kila, znoj se cidi s mene, ali jebat ga, šta je tu je.
Nakon toga san prošeta po nekoj ulici punoj dućana, a klasična Europska široka ulica, samo šetnica, nema auta ni motora, miljun ljudi, miljun dućana i kafića. Nije me nešto oduševila, ali aj eto, kad san već tu, da vidin sve. Usput san svratija u dućan kupit nešto za pojist, popit i normalno pivo, sad je bia moment, kad se tribalo osvježit. Odlučia san se zaputit do tvrđave koja je iznad mosta, s druge strane i odakle se vidi cili grad. Dok san iša do nje, vidia san po ko zna koji put taj dan famozni tramvaj, ali san se ovaj put slika, neka za uspomenu.
Zavalia san se ispod tvđave, na travi u lad, načea pivu, polako je pijucka i odmara, popodnevna fjaka od 4 do 4 i 45. Odmaran tako u ladu, do mene isto ima dosta ljudi, neki spavaju, neki odmaraju, neki rade jogu i rastežu se. Nekako mislin da san pogodia odličnu uru za odmorit u ladu. Dovršija san pivu, ubacija torbu pod glavu, izvalia se koliko san dug i širok i zaspa na 20 minuti. Power nap, doša san do stanice za bus odakle mi je bia bus za Lisabon. Inače ova stanica je ko neko cigansko naselje, užas, nema ništa, ni pokrivala za sunce, a kamo li za kišu, ko je to planira, a ne znan, gora nego u Splitu, a isto u centru grada, bar nešto. Ima normalnu prilaznu i izlaznu cestu, dobro sad baš, prilaznu i ne toliko, al izlaznu ima. To je to, prvi dio putovanja Portugalon je gotov, u busu san za Lisabon, putovanje traje neka 3 sata i tamo me čeka kolega iz razreda Gui.
Primjedbe
Objavi komentar