Put kroz Portugal - Lisabon 2.dio

 Večer je, stiga san u Lisabon, izgorija san u onon autobusu iskreno. Mislia san spavat, ali eto na kraju nisan uspija. Dok smo se vozili po autoputu san zvirla okolo i gleda di i šta ima. Zapanila me je priroda Portugala, već san bia spomenija da je tropska, uz more, u Portu bar. Međutin, sad kad smo se uvukli malo unutra autoceston, činilo mi se još više tropski, naravno uz dodatne prekrasne i ogromne vinograde. 

Gui me već nestrpljivo čeka na stanici kolodvora u Lisabonu. Prvi utisak je očaravajuć, ogromna stanica za autobuse, vlakove i metroe, fantastično locirana na rubu grada sa direktnim ulazom i izlazom na autoput. Baš mi se svidila jednostavnost stanice, a opet izgledon je vrh. Gui u košulji, cili poslovno obučen, nije se stiga ni prisvuć, doletija je s posla. 

Šetamo uz obalu rijeke Tajo i idemo na večeru, prigladnija san već lagano, a i dobro bi mi došlo osvježenje u obliku pivice. Sidamo u neki restoran, naručujemo tapase različitih okusa, pivu i kreće razgovor. 

 

Nakon večere smo naručili po još jednu ili dvi ture piva, ipak je prošlo više od misec dana da se nismo vidili, a i Portugalsko pivo Super Bock mi se sviđa. Lagano je i pitko, baš neko dobro pivo za popit ga u većin količinama. Gui je otiša platit večeru unutra, a grupa ljudi, par stolova od nas počinje pivat, svi skupa glasno, cili restoran se pridružija pljeskajući i pivajući. Svatija san da se radi o rođendanu nekome, te da su pivali sretan rođendan. Fascinantno mi je bilo da su se apsolutno svi prisutni u restoranu pridružili u pivanju, obziron da je klijentela bila veoma različita, od klošara, ljudi na spoju do poslovnih ljudi. Šou program, Lisabon me već oduševija!

Idemo do njega doma, taxijen ćemo, brže je, a i obojica smo umorni. Da bi došli do njega trebali bi minjat 2 metroa, inače Lisabon ih ima 4. Odlično su posložili metro sistem, praktičan je i jednostavan, te poprilično jeftin, jedan smjer je 1.5 eur. 

Ostatak večeri smo proveli u njega doma, chillali smo i upozna san mu se sa sestron Madalenon, za koju san mislija da se zove Magdalena, jer je to ime korišteno i u Hrvatskoj. Ispriča san in svoje putovanje dosad, kako je bilo u Hrvatskoj na 2 tjedna, pa kako je bilo u Danskoj na 3 dana te na kraju šta san sve vidija u Portu. Ostali su oduševljeni koliko san toga vidija i koliko san prošeta po Portu. Već umoran san se otiša spremit za krevet i samo san zaspa. 

Novi je dan, ujutro san triba radit nešto za praksu, pa san prvi dio dana provea radeći u stanu, vau, kako zanimljiv dio bloga. Ali, jako brzo san ja završia s tin i uputija san se u Belem. Madalena me odvela do stanice za metro i objasnila mi di ću i šta ću. Belem je inače na zapadnoj strani grada, put Atlantskog oceana, poznat je jer je povijesna utvrda, ali više o tome kasnije.

Prominija san 2 metro-a i jedan vlak dok san doša do tamo. Silazin s vlaka i šetan, dobro, mislija san to je odma tu, pa i stanica se zove Belem, međutim bilo je tu dosta stvari za vidit. Prvo san vidia neke skulpture moderne umjetnosti koje su imale nešto ispisano po sebi i nemoš virovat, imale su pločice, daaaa, daaaa reka bi Ričard, ko bi to iti pomislija. 

Nakon sekundarnog divljenja ovim skulpturama san nastavija dalje uz more, ovaj dio me oduševija jer je jako lipo uređen i ima dosta zelenila, šta mi je opet upalo u oko ka i u Portu. Onda san se spustija do mora i tu je bia veliki spomenik koji je simbolizira pomorce koji su otkrivali svit, a bome bilo ih je iz Portugala. Tu inače na tom mistu san pita nekog Engleza da me slika sa spomenikon, neću uopće spominjat da me slika Bože sačuvaj i da slika koju san ja njega slika izgleda 100 puta bolje. Međutin lik je bia drzak, ja ga slika, on meni kaže aj opet, sunce mi je u kadru. Mislin se jebalo te sunce, biće ga prvi put vidiš, fali njemu kiša.

I sad šetan ja dalje od tog spomenika, divin mu se ka, jeli lip je, velik, detalji su super, ima Portugalsko znakovlje na vrhu, baš lip i čist, šta je možda još važnije. Šetam ja dalje put Belema i neka cura vozi neki električni romobil, a dobro nije i ona i romobil upala u more, zaustavi se biće po metra ispri mene. Ja stojin sav u čudu, ka diće ova jebate, kad ono njoj je tribala slika s tin romobilon pa eto, ako bi ja moga. Ma dobro kraljice, nije te problem slikat, al daj malo lakše po gasu, pa pješačka je zona. Ništa slika san ja nju, progovoria par riči s njon, kad isto sama putuje, a došla je iz Španjolske. Ništa, oša san dalje, parila mi je neka malo maćana po svon stilu vožnje. U šetnji put Belema san vidia i jedriličarski klub, a prizor odličan, 100 male dice, poredano u grupi, sa malin brodicama čeka da uleti u more. Prizor baš nekako top, ono, drago mi je vidit malu dicu kad se bave sporton. A i oni minijaturni brodić naspram mene, 3 puta veći od njih. 

Doša san do Belema, odličan prizor, velika i lipa građevina, puna detalja. Do nje vodi drveni most, ali je zatvorena iznutra, e sad ne znan jeli zbog rekostrunkcije ili je nešto drugo. 1515. godine je sagrađen kao vojna utvrda za ulaz u rijeku Tagus. Dok su Španjolci vladali Portugalon, dvorac je služia ka pržun ili ti ga zatvor za vas koji ne razumite, a mene ovo pisanje zanese. 1983. godine je uvršten na UNESCO popis baštine. Realno tu i zaslužuje misto.

Nakon tornja i provođenja vrimena oko njega san se zaputia dalje u đir oko parka. Bez nekog plana, samo ću se vrtit tu okolo dok ne vidin nešto. Tamo livo negdi je bia neki kafić, pa san odlučia proć iza njega i nisan vidia blato. Uletia san desno nogon u blato ko Šimunić Sulejmaniju 2013. Skoro san se prosua, part 2 reklo bi se, jučer u Portu, danas u Lisabonu. Sačuva san se, nisan se prosua, ali san zasra cilu patiku. E kad san iziša s toga, naša san neko sasušeno i otpalo lišće, pa san s tin koliko toliko uspija očistit patiku. Šetan tako dalje, malo uvriđen i snervan na samog sebe kako san tu uspija uletit, kad s live strane vojni muzej. Mislin se oću li ić ili neću i računan šteta je dok je lip dan, rađe ću doć opet ka bude kiša. S vanjske strane muzeja baš moćan bazen i spomenik svim poginulim Portugalskim vojnicima. Točno tu pod zidinama je i ulaz u malu Kapelicu. Uša san, pomolia se za duše i nastavia svojin puten. 

 

Doša san do najzapadnijeg dijela grada šta san mislia, okrićen se sjevero istočno, prilazin na drugu stranu ceste moston, kojih na tome dijelu imaju dosta, jer ispod ide vlak i brza cesta, pa bi bilo opasno prilazit tu. 

Šetnjon ton sjevernon stranon ceste san proša kraj novog i velikog kulturnog centra Lisabona, zanimljiva zgrada, nisan je slika, niti san šeta po njoj, unutra ima kafića i još nekih galerija. Okej je, ali nije moj glavni interes. Iza toga se nalazi Mosteiro dos Jerónimos koji je također uvršten na UNESO listu. Ne znan ni sam šta mi je danas s tin, al aj neka san ja unesco spomenija već dva puta. S prednje strane se nalazi muzej, ne znam čega iskreno, na livu stranu je također muzej, brodogradnje mislim. Na desnu stranu je još jedan muzej i u konačnici ulaz u Crkvu. S koje god strane se gleda ovaj dio povijesti je stvarno lip i ima se šta vidit. 

       

Ovo je sad nekakva prednja strana i sad livo od toga je taj muzej brodogradnje. 

Ovo je duga desna strana, tu je na dnu ulaz u još jedan muzej i onda još pinkicu naprid se nalazi ulaz u Crkvu koju san već spomenija i opet masu zelenila isprid, sve uredno i bez smeća.
                    

E sad ovo dole ispod je ulaz u Crkvu, koja je bila zatvorena, ali vanjski dio izgleda stvarno fantastično sa miljun detalja. 

I nasuprot svega toga je ogroman park i velika fontana, dno fontane je uređeno s motivima grba Portugala. Nadan se da crpe more, a ne vodu, jer količina vode koja se tu potroši je itekako velika, a more je stvarno blizu. U svakom slučaju tu je bilo već jako vruće i taman mi je dobro doša taj ogromni mlaz vode iz fontane, jer su kapljice letale svugdi okolo i baš me razladilo. Aj fala Bogu više, Portugal je ima 28 stupnjeva u zraku, bez vitra, s mene se cidija znoj. 

Sliku fontane nemam, samo video, a za sve vas koji redovno čitate, videa mi ne rade to i sami znate. U svakom slučaju triba san ić na wc, koji je 4 eura ispred ovih znamenitosti, to mi se nije davalo, pogotovo jer je oni šugavi, šporki, smrdljivi montažni wc. E pa san se sitija da san gladan i da u blizini mogu otić pojist nešto, popit pivu i uć u wc besplatno. Tako je i bilo, pojia i popia za 6 eura i usput odradija wc. Potez puta.

Nakon toga san šeta prema mostu, koji inače izgleda ka onaj iz San Francisca, to je kopija istoga, most se vidi cilo vrime iz ovog dijela grada, ali ja san naša baš odličan kut za slikat, pa evo da se pofalin sa slikon isto ka. 

To je neka moderna zgrada, muzej i restoran tu, inače iza mene su stolovi restorana, svi su bili rezervirani i sve je bilo u staklu, pa pretpostavljan da je to neki cijenovno papreni restoran, opet malo van mog budžeta. Besramno san se ja odi namišta da uvatin dobru sliku i da se vidi kip Križa s druge strane Lisabona, jel. 

To je ka ta skupa zgrada i muzej, a ovo je dole malo ispod, da se vidi jedriličari, popularnost tog sporta vjerojatno je na visokoj razini u Portugalu. Odi se već počelo minjat vrime, oblaci su dolazili i bome dera je vitar, pogotovo uz rijeku. 
Šeta san ka do stanice od vlaka, centralne, s koje san sija za Belem. Uglavnon, najgori dio Lisabona koji san vidia, brodogradilište, nema se šta za vidit, neugodni mirisi, šporko, podsjetilo me je dosta na Marseille i onaj zapadni dio grada tamo. U svakom slučaju nemam ni jednu sliku od tamo, ka šta će mi, ali u svakom slučaju, ako iko planira ić u Lisabon, priđite na sjevernu stranu ceste i izgubite se po ulicama, nije vridno ić uz rijeku, osin šta se prođe ispod mosta, wow! 

Lučki dio grada je cili ispisan grafitima, aj ovi mi se čak i svidija, ostali su bili neke bezvezne škrabotine većinon, ka ništa niti približno od impresivnog, bar za mene. Sija san na metro i vratija se u stan, usput san vidia stadion Sportinga. Nije loše, od njega živin jednu stanicu, pre šaren je, sutra ću do njega. Kad san doša doma, već je ka bilo i vrime od večere, pa san spremija carbonaru, nisan zna šta bi drugo, a Gui je svakako obožava. Kupili smo baksu Super Bocka, opra san robu, izvalili smo se na kauč i priča je počela. Ostali smo do dugo u noć, a onda smo slomljeni ošli leć, sutra nas ujutro opet čeka praksa, obojicu, njega fizički na stadionu Benfice, mene za laptopon u Lisabonu. 

 .