Travel with Koala

Team Bahrain Merida  cycling training camp 2018 Dva dana prije nego šta san triba ić doma dobija san poziv od prijatelja da s njima odem na zimske pripreme sa profesionalnom biciklističkom ekipom, šta sam naravno odma prihvatija bez razmišljanja. Iako san dan prije iziša vanka navečer, putova 12 sati do kuće, minja 3 leta i nisan se odmorija, ali nema veze, koga brige uostalom?! Nekih 7 ujutro je u Splitu, hladno je, a meni se tako neda dignit iz mog kreveta u kojem nisan spava po godine, ali eto ako se ne dignen tribat ću čekat world tour ekipu do iduće godine, pa onako pospan iden s čačon u trajektnu luku. Dole su već svi spremni i nabrijani, jedva čekaju krenit na trajekt, nebi da će nan uteć... Prvo pozdravi sa ekipon i onda čakula na trajektu kako je u Danskoj, Japanu i u Splitu, raznoliko društvo se skupilo  ;) Dolazimo na Hvar, svi izlaze s biciklama, jedino ja padobranac cili outfit biciklistički, bez bicikle, kacige, gelova, vode, buvela, klasični ja...

I tako ležim u krevetu u Danskoj i razmišljan šta bi triba napravit kad dođen doma... Nekako bi tribalo organizirat neki ručak s obitelji, tribalo bi popit bezbroj nescaffea za sve ove misece šta ga nisan popija, tribalo bi se otić izludirat s ekipon jer ni njih nisan vidia puno, a opet triba napravit nešto da zapantin i tako u bespućima mojih misli se sitin Svetog Jure i Biokova.  Odma san zna da ću ma bilo i -30 otić gori zadnji put ove godine, samo je tribalo još nać nekoga  ko bi iša samnon, obziron da san već odradia trku na Biokovu, noćnu vožnju na Biokovu tribalo je i neku snježnu vožnju odradit, a obzirom da  Dražen Božić  ima jednako lude ideje ka ja, odlučia san ga zvat sa sebon. U prvi mah mi je reka da san retardiran i da se okanin ideja koje su opasne, ali nakon par dana mog specifičnog pilanja popustia je Božić i reka da mi je to i poklon za Božić 😂 Došli smo do ulaza u  Park prirode Biokovo  i odma na ulazu veliki znak "OPASNOST! ULA...

Bia san u Splitu 2 tjedna, plan se bia odmorit i spreman se vratit u Dansku i nastavat faks. Normalno, odmorija se nisan ništa, leta san svugdi sa ekipom, pa je tako moj prvi plan za odmorom kompletno propa. Drugi plan je bia da ću vozit biciklu, eto ni to mi baš nije pošlo za rukom. Uglavnom, smatram da sam kvalitetno provea vrime u Splitu, te je doša četvrtak kad san treba busem do Beča i onda negdi provest ostatak dana do večernjeg leta za Kopenhagen. Prije autobusa popodne san iziša s Pelijen udrit đir po ulici, uvatit zadnje zrake pretoplog sunca prije putovanja i povratka u Hrvatsku, jer ga se u Danskoj baš i neću nagledat. I tako dolazim na kolodvor, čači pauk oće dignit auto, on se svađa s njima, mater i Lu zbunjeno gledaju i ne znaju šta će, auto ostalo na parkingu (za taksije iako mi tata nije taksist) pauk je otiša, a otiša i ja. Sidam na zadnja sidala u kantun u busu i mislin se šta ću sad radit do Zagreba, sitia san se da igraju Hrvatska i Azerbejdžan, pa san pogleda utak...

🇬🇪  Kako sam uštedio 140 danskih kruna   🇬🇪 Ili ti ga, zemlja u kojoj je volan auta na lijevoj i desnoj strani   :D Srijeda je, rano i mračno jutro u Danskoj. Šetam s cimerom do faksa i razmišljam što ću sa sobom idući tjedan, faks je gotov, ne radim preko tjedna i valjalo bi iskoristiti nekako slobodno vrijeme. Pošto mi je cimer Mađar pozvao me kod njega u Budimpeštu, no iskreno nije mi se dalo ići tu. U hodu razmišljam o nekim daljnjim destinacijama, možda Azija ili Afrika, ali takve destinacije nisu baš cjenovno dostupne. Nakon nekoliko sati odlučujem se za državu koja je prekretnica između Europe i Azije, o kojoj ne znam mnogo. Znao sam da se nalazi ispod Rusije, a iznad Turske. Prije puta sam isto tako znao da su veliki vjernici, kako im zastava izgleda te da je glavni grad te države Tbilisi. Sve što me je privuklo kod te zemlje je da su na zanimljivoj poziciji te da su bili dio SSSR-a. Sve što je preostalo je bilo naći suputnika za putovanje, većina...